Narodne poslovice - narodne izreke (po kategorijama)

[BLORG]

Narodne poslovice - narodne izreke (po kategorijama)

Bolje je biti jedan dan petao nego mjesec dana kokoš. Gde se ne jede i ne pije, tu ljubavi nije. Gledi ko mače u tiče (kada neko nekoga požudno gleda). Daleko od očiju, daleko od srca.


PORODICA - SRODSTVO - PRIJATELjSTVO


LjUBAV


Bolje je biti jedan dan petao nego mjesec dana kokoš.
Gde se ne jede i ne pije, tu ljubavi nije.
Gledi ko mače u tiče (kada neko nekoga požudno gleda).
Daleko od očiju, daleko od srca.
Dok srce ne zaboli, ne može oko zaplakati.
Jezik laže, srce istinu kaže.
Kada se stara klada upali i matori panj raspali, dugo drže vatru.
Ljubav je lijepa ali je slijepa.
Neko voli popa, neko popadiju, a ja njihovu kćer (razni ljudi - razni ukusi).
Šuga i ljubav ne mogu se sakriti.


PROŠEVINA- NAVODADžILUK


Bolje i malo slijepa, nego premnogo lijepa.
Bolje je starcu godine brojati, nego sa mladim gladovati.
Gledaj mater, pa hodi po kćer.
Djevojačka vrata svima otvorena, mnogi je prose a jedan je vodi.
Za zlom djevojkom reci dobro, a za dobrom kako ti drago.
Izbirač nađe otirač.
Kada je žito zrelo, ili ra žanji ili he samo otpasti (udavaču ili udaj ili he sama sebi naći iri-liku).
Ko ženi, jedno veselje ima, ko udaje, dva (prvo veselje, udaje se čeljade iz kuće, a drugo, skinuo je brigu s vrata).
Ko rano ruča i rano se oženi, neće se kajati.
Ko te neće, ne nameći mu se, ko te hoće, ne reci mu neću.
Koja se ne nada, ona se i ne uda.
Miraz djevojku udaje.
Pođi za stara - pođi za cara; pođi za mlada - pođi za vraga. (Kada nagovaraju djevojku ili udovicu da pođe za stara čoveka.)
Provodadžiji najpre opsuju mater (kad nisu zadovo-ljni u braku).
Svaka je dobra djevom, no da je vidimo nevom. (Kada se sumnja da he devojka biti dobra i kada se uda.)
Sina ženi kada hoćeš, a kćer udaj kada možeš.
Tašta zetu maslo vari, dok mu zlo u kuću uvali (dok mu ne utrapi ćerku).
Udala se moma da je nije doma (kada se neka pošto-poto uda).
Udatoj curi i prodatoj kući mnogo je mušterija (onda bi je svi hteli koji su joj ranije zakerali).
Učila majka ćerku: "Prvu godinu muči (ćuti), drugu godinu uči, a treću laj, ne prestaj."
Ušima a ne očima valja se ženiti (valja čuti šta se govori o djevojci).


SVADBA I BRAK


Pijanoj mladi mili đeverovi.
Svekrva se miloj snasi svojoj raduje:
"Blago meni, evo snahe, evo odmjene!"
Snaha tiho odgovara ispod marame:
"Tako vrat ja ne slomila s ove konjine,
redom ćemo u planinu svake godine."
Ko nije kuću gradio i kćer udavao, taj ne zna šta je trošak.
Trista, bez popa ništa (trista svatova, ali za vjenčanje treba i pop).
Ko će udat curicu, valja prodat junicu.
Ko he ženit momčića, valja prodat vočića.
Ako si se ti iz šale ženio, ja sam se od zbilje udala (kaže žena čoveku koji se pokajao).
Žena drži tri kućna stuba, a muž samo jedan.
Žena nosi muža na licu, a muž ženu na košulji.
Muž je glava a žena je srce kuće.
Našla vreća zakrpu (kaže se kada se dvoje bednih uzmu).
Nije se oženio, već se oledio (kaže se za čoveka koji se rđavo oženi).
Nije se udala, već se zarobila (kaže se za djevojku koja se u zlo uda).
Pijana žena, trijezan muž, gotova svađa.
Radnja je za čoveka, štednja za ženu.
Sastalo se zlo i gore da se malo razgovore (kad se sastanu muž i žena oboje nevaljali).
Srećnomu žene umiru a nesrećnom kobile crkavaju.
Uzeh vraga sve zbog blaga, blago nesta, vrag mi osta (kada se neko ženi zbog miraza).
Teško mužu koji žene nema, a još teže koji se sa vragom nateže (sa zlom ženom).
Za nevolju babu vode, kad djevojke ne nahode.
Dokle ti je kod majčice, mirnija je od ovčice; a kada se s mužem združi, od aršina jezik pruži.

[BLORG]

RODITELjI I DECA


Bolje od muža do muža, nego od sina do sina (bolje se preudavati nego pasti sinovima na vrat).
Dijete mnogo milovano, nikad dobro vasnitano.
Dosta jedan, malo sedam (kaže se za djecu: ako je nevaljalo dosta je i jedno, a ako su dobra djeca, i sedam ih je malo).
Ko nije tučen, iije naučen (misli se na djecu).
Mala djeca, mala briga; velika djeca, velika briga.
Ne znaš ti, majko, kako je teško dijete roditi (reče ćerka majci).
Od zla roda nek nije poroda.
Plaća lanjsko veselje (kaže se za ženu kada se uz muke prvi put porađa).
Pozna djeca - gotova siročad.
Blago sinu na majčinom krilu, a narodu na ognjištu milu. .
Dobroj materi i pastorci su sinovi.
Đe će vražja kokoš izleći božijeg petla.
Iver ne pada daleko od klade.
Kakvo zvono, takav glas; kakvo žito, takav klas.
Kakvo drvo, takav klin; kakav otac takav sin.
Majka na jedna vrata istera a na druga primi.
Majka ćerku i bije i kara, al' se ipak sa njom razgovara.
Majka tukla, majka bila, al' je ipak meni mila.
Majka jednom rukom bije a drugom miluje.
Ne daj mi, Bože, ono što mi majka misli, već mi daj ono što mi žena misli (kada je čovek izvan kuće, majka misli na nesreću a žena misli da je otišao kod druge).
Od zla oca još od gore majke (ne mogu ni djeca biti valjana).
Čovjek želi da je od svakog bolji, a samo od svog sina da je gori.


BRAĆA


Ako smo i braća, nijesu nam kese sestre. Brat brata na jamu vodi, ali ga u nju ne gura. Gde se bratska srca slože, i olovo plivat' može. Đe nije braće, nije ni svađe. Ko ne voli svoga brata, onog tuđa biju vrata. Ko neće brata za brata, taj he tuđina za gospodara. Nesložena braća, propala kuća. Složna braća i u petak meso jedu, a nesložna ni na Božić.
Sela prođoh - tri jarana nađoh, svijet prođoh - al' brata ne nađoh.
Ali:
Da je dobar brat i Bog bi ga imao.
Ako zlotvora nemaš, majka he ti ga roditi. Brat bratu najdublje oči vadi.

SRODSTVO


Bliža je košulja nego haljina.
Vrana vrani oči ne vadi (svoj na svoga neće).
Vuk na vuka ni u toru neće (svoj na svoga ni u najvećoj nevolji neće da udari).
Drvo se na drvo naslanja a svoj na svoga (a čovek na čoveka).
Đe dođe nevjesta, zaovi nema mjesta (neka se uda i bježi iz kuće).
Jetrvice braću dijele.
Kazali su naši stari, da za tuđa tuđ ne mari.
Ko se na svoga tuži, sam sebe ruži.
Koliko je bijelijeh vrana, toliko je dobrijeh maćeha.
Lako je onome kome je Bog ujak.
Majka ćerku kara, snaši prigovara.
Maćeha zla uteha.
Milutinu - polutinu (pripovjeda se kako je nekak-va žena imala sina Milutina i tri pastorka, umje-sivši tri kolača, dala svakom pastorku po jedan govo-reći: "Evo vama svakome po čitav kolač a vi mome Milutinu samo po polutinu").
Nije ni on tikva bez korena (kaže se za nekoga za koga se misli da nema nikog svoga, a on ima i braće i sestara ili drugi dobar oslonac).
Sa svojim jedi i pij ali nikakva posla nemaj.
Svinje se kolju između sebe, ali kako kurjaka opaze, one se sve slože na njega.
Teško domu u kom sloge nema, i junaku u bratstvu nejaku.

[BLORG]

ŽENA


Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.
Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila (kaže se za lajavu ženu).
Do groba: lele! a od groba: ko he k mene! (kada sahrani muža).
Dobro je ponekad i (pametnu) ženu poslušati.
Žena pijanica - gotova bludnica.
Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.
Žena he samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.
Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.
Ženu, djecu i psa treba biti i hraniti.
Ženu, pušku i konja može čovjek pokazati, ali u naruč ne davati.
Kada žena plače, pitaj je šta hoće.
Lajava žena, često puta bijena.
Lakše je sačuvati zeca u gori nego ženu na domu.
Najgora žena vredi pedeset groša, a dobra se nikakvim novcima platiti ne može.
Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.
Nemoj biti ljuta, da ne budeš žuta; već budi dobra da ne budeš modra (prijeti poneki čovjek svojoj ženi).
Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.
Opasala se jezikom, ko kuja repom (kaže se za lajavu ženu).
Pruža pogan jezik kao krava posran rep (kaže se za neko jezičavo čeljade koje druge grdi i ruži poga-nim riječima).
Sačuvaj me, Bože, od rđave zemlje i zle žene.
Sačuvaj nas, Bože, brkate žene i ćosava čovjeka.
Što žena da mužu i krmku, dvostruko he joj se vratiti.
Pridrži mi, seko, kopile da se one kurve napsujem.


TAZBINA


Ko nema zeta, nema ni magarca (kaže tašta). Mladom zetu jaja peku, a starome suze teku. Ne uzdaj se, taste, da te zeti časte. Raširio se kao da je u tazbinu došao. Teško punici na zetovoj hranici.


KUMSTVO


Blago meni, evo moga kuma, samleće mi bez ujma (pomisli pomeljar);
Blago meni evo moga kuma, daće mi dva ujma {pomisli vodeničar).
Nije kuma ala pa da pojede cijelo jaje (rekla mati djetetu da bi skrenula pažnju kumi koju je poslužila jednim jajetom, da ova ostavi malo jajeta i djetetu).
O Turčine, za nevolju kume! A ti, vlaše, silom pobratime (kada se neprijatelji silom prilika spri-jatelje i okume).


PRIJATELjSTVO


Ako nađeš prijatelje nove, ne zaboravi stare.
Bolje je neprijatelju po smrti ostaviti, nego od prijatelja za života iskati.
Bolje u komšiluku prijatelj, nego u svijetu brat.
Drž' se nova puta i stara prijatelja.
Dok sa nekim vreću brašna ne pojedeš, ne možeš ga upoznati.
Čovjek čovjeka ne može poznati dok sa njim džak soli ne izede.
Zlo godište roda ište, a nevolja prijatelja.
Ko se od ljudi krije, bolje da ga nije.
Ko ima prijatelja, ima i dušmana.
Ne vjeruj prijatelju za trpezom nego na vratima od tamnice.
Ne druži se s onim sa kojima se ne možeš počupati (za drugarstvo treba tražiti sebi ravnoga).
Nesta vina, nesta razgovora; nesta blaga, nesta prijatelja.
Sačuvaj me, Bože, od prijatelja, a od neprijatelja sam ću se čuvati.
U starom neprijatelju nikad prijatelja.

[BLORG]

DOMAĆI ŽIVOT

DOMAĆIN


Bogu božje, caru carevo,
Svoje ne dam, tuđe ne diram,
Svoje branim, radim pa imam.
Đe mačke nema, tu miševi kolo vode.
Đe su mnoge babice, tu su djeca kilava.
Kome domaćinu pola čeljadi ne moli Boga za smrt a polovina za život, taj nije dobar domaćin (već mlakonja i nesposobnjaković).
S glave riba smrdi (do stariješine sve stoji).
Kada mačka nije u kući, miševi kolo vode.
Teško kući u kojoj se mačke s miševima okume.
Teško gazdi ksga sluga uči.
Teško kući đe lud zapovijeda.
Ne zna onaj koji kusa, već ovaj koji drobi.

SLUGA


Badava se ni Hristov grob ne čuva.
Bolje je dobroga služiti nego rđavu zapovijedati.
Za hranu služi samo pseto a ne i čovjek.
Ko nije služio, ne ume ni zapovedati.
Koju vodu moraš piti, nemoj je mutiti.
Sveži konja đe gospodar kaže, pa makar ga raski-dali vuci.
Teško je tuđu kuću služiti, a još je teže svoju steći.
U mlađega pogovora nema (ima da sluša).
Čiji hljeb jedeš, onoga i pjesmu pjevaj.
Nije ni on tikva bez korena (kaže se za nekoga za koga se misli da nema nikog svoga, a on ima i braće i sestara ili drugi dobar oslonac).
Sa svojim jedi i pij ali nikakva posla nemaj.
Svinje se kolju između sebe, ali kako kurjaka opaze, one se sve slože na njega.
Teško domu u kom sloge nema, i junaku u bratstvu nejaku.


ŽENA


Ako Turčin pogine, buli drugi ne gine.
Da joj zašiješ usta, na stražnjicu bi progovorila (kaže se za lajavu ženu).
Do groba: lele! a od groba: ko he k mene! (kada sahrani muža).
Dobro je ponekad i (pametnu) ženu poslušati.
Žena pijanica - gotova bludnica.
Žena se uzda u plač, a lopov u krivokletstvo.
Žena he samo onu tajnu sačuvati koju ne zna.
Ženi, zmiji i mački ne treba verovati ni kada su mrtve.
Ženu, djecu i psa treba biti i hraniti.
Ženu, pušku i konja može čovjek pokazati, ali u naruč ne davati.
Kada žena plače, pitaj je šta hoće.
Lajava žena, često puta bijena.
Lakše je sačuvati zeca u gori nego ženu na domu.
Najgora žena vredi pedeset groša, a dobra se nikakvim novcima platiti ne može.
Ne daj kobile u najam, niti puštaj ženu na sajam.
Nemoj biti ljuta, da ne budeš žuta; već budi dobro da ne budeš modra (prijeti poneki čovjek svojoj ženi).
Ni u moru mjere, ni u ženi vjere.
Svaki je prasac u svome oboru vepar.
Teško toru oko koga psi ne laju.
U svoje voće kad ko hoće (a tuđe moraš ukrasti ili oteti).
Uzori plitko, posij rjetko, zadrljaj branom, pa hajd' u Posavinu za hranom (kažu Bosanci).
Hvali selo a živi u gradu.
Što kući treba, to se ni u crkvu ne da (... ne nosi.)

[BLORG]

ODEĆA


Nije svaka kapa za svačiju glavu. Obuci krmku zlato, on he opet u blato. Odijeća ne čini čovjeka čovjekom. Sve su seke u neđelju lijepe. Šareno i budali je drago.


PUTOVANjE


Bolje je i dva puta zapitati nego jedanput zalu-tati.
Bolje se sa pola puta vratiti nego na kraju vrat slomiti.
Bolje se ciganski voziti nego gospodski hoditi.
Ko pita, ne skita.
Ko nosi, ne prosi.
Pametan polako ide a brzo dođe.
Preko preče, naokolo bliže.
lov
Lovcu, govno u loncu, a hajkaču u bakraču (kažu gonjene zveri).
Ne boji se zec lovca koji se hvali, već onoga koji porani.
Nema lova bez staroga garova.


NEVREME


Ako zima ustima ne ujede, ona repom ošine. Bolje da te majka bije, neg martovsko sunce grije. Sačuvaj nas vedra Božića i oblačna Đurđevdana.


GOSTOPRIMSTVO


Gost i riba treći dan smrde.
Da su bolji gosti, bila bi bolja i čast.
Dobro mi došao, kad te đavo donio (kaže se nemilu gostu).
Dođe gost pa razori post.
Dođoše divlji pa rašćeraše pitome.
Donesi sobom, pa sjedi sa mnom.
Donijela u ruci, odnijela u guzi (kaže se za gošću koja je ostala u gostima duže nego što treba).
"Mufte" je i sirće slatko.
Najmilija gosta tri dana dosta.
Nezvan došao, nepočašćen pošao.
Nezvanom gostu mesto za vratima.
Nema zime bez vjetra, ni zla gosta bez Turčina.
Nije što mislite, no što vidite (kaže domaćin gostima kada ih nudi jelom a oni se nećkaju, očekujući nešto bolje).
Nuđenu gostu brojeni zalogaji (koga domaćin često nudi za trpezom, na onoga gleda kako jede i broji mu zalogaje).
Pogledaj mu na obuću, pa ga puštaj u kuću.
Sita gosta teško je počastiti.

[BLORG]

JELO, PIĆE, PIJANSTVO


Ako ne umijem napiti (nazdraviti), a ja umijem popiti.
Ako je malo mlijeka, blizu je rijeka.
Ako si gladan, pogladi se po trbuhu.
Besnu psetu i pijanu čoveku uvek se treba s guta skloniti.
Bolje je mrtav pijan nego mrtav trezan.
Veće oči od trbuha (kaže se za proždrljivca).
Više je dana nego kobasica (ne valja pojesti sve za jedan dan).
Više je ljudi pomrlo od jela i pića nego od gladi i žeđi..
Voda nije ni u čizmi dobra (kažu pijanci).
Glad i kurjaka iz šume išćera.
Gladnom čovjeku slatke su i divljake.
Gora je glad od kuge.
Da zna kadija šta je rakija, on bi mesto ćitapa (knjige) držao bardak pod glavom (kažu pijanci).
Da je meni i pološa vina, samo nek je krčmarica mlada.
Drž' se, projo, na svadbi sam bila (kaže se stidljivoj ženi koja je bila na gozbi u tuđoj kući pa ponovo jede kod svoje kuće).
Đe se pije, primakni se; đe se bije, odmakni se.
Đe cigani piju, onđe je dobro vino.
Đe dvojica jedu, ima i za trećeg.
I car legne da se jelo slegne.
Kakav si na jelu, onakav si na delu.
Ko pomnogo pije, po glavi se bije.
Kratka večera - dug život.
Kruha današnjega - vina godišnjega.
Liže kao mačka, a ždere kao vuk (kad se ko za vreme jela stidi a ovamo jede za dvojicu).
Malo jede, ali se lijepo nosi.
Ne zove se pijanica onaj koji mnogo popije, nego onaj koji se opije.
Ne igra suknjica već sita guzica.
Ne jede ni vuk svaki dan mesa.
Ne živimo da jedemo, već jedemo da živimo.
Nema grijeha u jelu već u zlu djelu.
Nema lica bez crvena vinca.
Nijesam pijanica, ma mi je mila kapljica.
Od jeftina mesa čorba za plot (ili... za vrata).
Od čega sit, od toga i debeo (kaže se za one kojima svako jelo prija).
Pijana čovjeka i Bog čuva.
Pijanom se i voz s puta uklanja.
Pojeo bi masno ćebe na Veliki petak (kaže se za velike proždrljivce).
Sir koji plače i rakija koja skače, valjaju (mastan sir i jaka rakija).
Sit gladnome ne vjeruje.
Hvala, Bože, i na čorbi, a meso ću odspavati (kaže siromah).
Sa prijateljem jedi i pij da mu je slađe, a sa nepri-jateljem da mu je manje.
Što trijezan misli, pijan govori.

BORBA I VOJEVANjE


Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
Bolje i ranjen nego ubijen.
Bolje u grob no biti rob.
Bolje ti je muški poginuti, nego ženski sto godin' živjeti.
Bolje umrijeti nego umirati.
Da svako tane pogađa, ne bi ni jedan vojnik živ ostao.
Dobro se promisli dok te nisu pritisli.
Dok je raje i muka, biće i hajduka.
Junačka mati prva zaplače.
Ko želi rat, rat mu u kući.
Ko je blizu granice, taj je blizu tamnice.
Ko drugome: Ej vala - njemu glava ćelava (ako svakom povlađuješ, očerupaće te).
Kuda vojska prolazi, trava ne raste.
Ludi boj biju, mudri vino piju (kažu kukavice i dezerteri).
Na muci se poznaju junaci.
Ne čeka vojska dok se kobila ispiša.
Pošalji ludu na vojsku, pa sedi i plači.
Robom ikad, grobom nikad.
Teško zemlji kuda vojska prođe.
Teško onome ko neprijatelja na pragu čeka.

[BLORG]

BOG


Bog daje da. se grešnik kaje.
Bog daje težaku, a ne ležaku; i rataru, a ne besposličaru.
Bog dao, Bog uzeo.
Bog zatvorio jedna vrata a otvorio stotinu.
Bog je spor ali dostižan.
Bog ne plaća svake subote.
Bog nikome dužan ne ostaje.
Bog oprašta grijehove, a car dugove.
Bogu božije, caru carevo, a nama što ostane.
Boj se zloga kao Boga.
Dao Bog, ali nije imao kome.
Ded se posla lati, pa he i Bog dati.
Do tri puta Bog pomaže.
Kada Bog koga hoće da kazni, najpre mu uzme pamet.
Ko se čuva, i Bog ga čuva.
Kome Bog cpehe nije dao, onome je kovač ne može skovati.
Moli Boga i radi pa se ne boj gladi.
Ne boji se svaka šuša Boga već batine.
Svačija je sila do vremena, a Božija do vijeka.
Sila Boga ne moli, a pravda ne pita.

ĐAVO


Bolje je i prazna torba nego li đavo u torbi. Došao đavo po svoje (kaže se kada neko iznenada zapadne u nevolju).
Đavo bi i glavu skinuo, ali Bog ne da ni dlaku. Đavo niti ore niti kopa već smišlja zlo. Đavo se svijećom ne traži (on dođe sam). Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se lupaju. Ne traži vraga da ne bude jada.
Neki se đavo boji krsta a neki toljage. Sjedi s mirom, a prođi se vraga. nit' ga goni nit' mu traži traga.


VRADžBINE


Vračala baba da ne bude mraza, kad ujutro a ono snijeg do pojasa.
Ko sluša gatalice, taj po lanjskoj strnjici klas kupi.
Ne slušaj, Bože, što pas laje (kazao nekakav čovjek koji je na Božić uzeo orah i počeo da vrača: "Kao što je ovaj orah pun, tako da bude kuća svačim puna, ambari žita, tor marve, podrum vina i rakije", a kad je svršio vračanje i razbio orah - a ono prazan!
Kuda će veštica do u svoj rod.
Kupi kao čuma decu.
Mahnit baje, a glup pristaje.

SNOVI

Ne vjeruj snu koliko ni psu.
Ne kazuje baba što joj se snilo nego kako joj je milo.
San je laža, a Bog je istina.

[BLORG]

MLADOST - STAROST


Baba starca zvala uz vrbopuc, a on joj se odazvao uz vinober.
Dala baba groš da se uhvati u kolo, a poslije dva dv ss pusti.
Dok si mlad, svakome si drag.
Mladost - ludost, starost - žalost.
Ne može se staro čeljade podmladiti, ali se može pomamiti.
Ne pitaj starca šta ga boli već šta ga ne boli. NEMOJ da te pita starost gde ti je bila mladost.
Ostario, a pameti ne stekao (glupak). Stari vuk mlado meso traži. Stari pas za igru ne mari.
Staru čoveku su dve stvari neophodne: mlada žena i stara kuvarica.

BOLEST


Bolan se nudi, a zdravom se daje.
Bolesnik malo jede ali mnogo troši.
Drž" se starog lekara i mladog berberina.
Zdrav bolesnom ne veruje.
Duša mu u nosu.
Zdravome i voda je slatka, a bolesnome i med gorak.
Ko bolest krije, lijeka mu nije.
Kome ima vijeka, biće mu i lijeka.
Lako je zdravom bolesnoga savjetovati.
Od puške za drvo, a od kuge za brdo (valja bježati).
Star boluje, mlad mu ne vjeruje.
Na psu rana, na psu i zarasla (kaže se u šali onome ko se potuži da ga nešto boli).

SMRT


Ako ne mogu u raj, u pakao me i mole da dođem (kaže u šali poneki grešnik).
Kada lav umre, i zec na njega udari.
Kada tvrdica umre, četvoro se raduju: naslednik radi para; crkvenjak radi zvonjenja; pop radi opijela; i đavo radi duše.
Mrtva glava dugove ne plaća.
Mrtva usta ne govore.
Muka je živjeti, još je žalije umrijeti.
Ne vadi dušu muka nego suđeni čas.
Ne treba se bojati smrti već zla života.
Nije to telo za opelo (kaže se zdravom koji govori da će umreti).
Otegao papke. Otišao Bogu na istinu. Svakom zlu smrt je lijek. Smrt ne pita: kada ćemo, nego: hajdemo. Smrt he doći i sama, ne treba je zvati. Smrt sve pokriva i otkriva.
Teško onome koga vode živa; a još teže koga nose, mrtva.


DOKOLICA


Baba babi gleda dlane da prekrate Bogu dane. Besposlen popa jariće krštava. Trla baba lan da joj prođe dan. Živ mi Todor da se čuje govor.

[BLORG]

LjUDSKE VRLINE I MANE


VREDNOĆA - LENjOST


Budak, sinko, pa u krčevinu (kaže se gotovanu ili lenštini koji čeka da mu bogatstvo padne s neba).
Vredan kao donji vodenički kamen (kaže se za lenštine).
Đe se trud ulaže, tu i Bog pomaže.
A đe ljenost vlada, puno ima jada.
Ko rano rani, dve cpehe grabi.
Lezi, hljebe, da te jedem (kaže se za lenštinu koji živi na račun drugih).
Ljeti od hlada do hlada, a zimi od jada do jada.
Nema hljeba bez motike.
Ne goji se prase uoči Božića.
Uveče petlić, a ujutro koka (kaže se za one koji uveče dugo sjede i zabavljaju se a ujutro dugo spavaju).
Tiha voda brijeg roni (polako pa sigurno).
Što misliš jesenas, učini večeras.


DOBRO-ZLO


Ako neće zlo od tebe, a ti bježi od njega.
Bježao od kiše, stigao ga grad (kaže se kada neko bježi od jednog zla a stigao još veće).
Bolji je dobar glas nego zlatan pas.
Vode i zlobe nikad neće nestati.
Gori su poturčenjaci nego Turci.
Dao bi mu košulju s leđa (kaže se za predobra čovjeka).
Dvadesetpet batina po tuđem turu nije ništa.
Dva dobra rijetko kad idu zajedno, a dva zla često.
Dobar glas daleko ide, a zao još dalje.
Dobar konj ili he oronuti ili oćoraviti.
Dobro je sve znati, ali je zlo sve činiti.
Dogorelo mu do nokata (kada čovjeka pritisne nevolja koja se više ne može trpjeti).
Dosta je đavo opanaka poderao dok ga je na zlo naveo (kaže se za dobrog čovjeka koji je na kraju ipak skrenuo na loš put).
Doći he i njemu crni petak (ko zlo čini, zlo he i dočekati).
Doći he maca na vratanca.
Zavadio bi dva oka u glavi (kaže se za nekog splet-karoša).
Zapržio mu čorbu (kada neko nekome nanese zlo).
Zlo rađenje - gotovo suđenje.
I od zla ima gore.
Još dva dana zla, pa nikad dobra (šala).
Još malo uzbrdo, pa nikad nizbrdo (šala).
Kada se krmak najede, on prevali korito.
Kao da ga je svijećom tražio (kada ko što osobito hrđavo nađe).
Ko vraća zlo za dobro, nikad mu zlo iz kuće izaći neće.
Ko se tuđem zlu veseli, neka se svome nada.
Ko zlima oprašta, dobrima škodi.
Ko zlo čini, nek se dobru ne nada.
Ko pjeva, zlo ne misli.
Lako je nevaljalca na zlo navesti.
Lud i dobar - braća.
Ne valja tresti drvo kad voće samo opada (ne valja zloupotrebljavati nečiju dobrotu i ljubaznost).
Obrao je (zelen) bostan (zlo je prošao).
Terao zeca pa isterao vuka (kada iz bezazlenog ispadne ozbiljno i opasno).
Pod jagnjećom kožom često se vuk krije (podmukao čovjek).
Podmuklo pseto najpre he ujesti.
Pas koji laje, ne ujeda.
Prićerala orla zla godina.
Svrbe ga leđa (kad neko čini nevaljalstvo pa zaslužuje batine).
Sila silu rađa: ko meni zlo, ja njemu još gore.
Skini rđu, metni grđu (kada se menja zlo za gore).
Sto put daj a jednom ne daj - nisi nikad dao.
Taj se nije još rodio, koji bi svima ugodio.
U svakom žitu ima kukolja.
Hrani vranu da ti oči iskopa.
Hrani pseto da te ujede.
Čini dobro-ne kaj se, čini zlo-nadaj se.
Čuvaj se onoga koga je Bog unakazio i obeležio.
(Čuvaj se rovašenog.)


ISTINA-LAŽ


Biće gaće, ali ne znam kad he (kada neko nekome nešto obećava na dugi rok).
Valja lagati koliko se može vjerovati.
Više valja vjerovati očima nego ušima.
Volim vjerovati nego ići te pitati.
Da je raži koliko je laži, ne bi svijet gladovao.
Da puca glava od laži kao od toljage, ne bi ničija cela ostala.
Deca, budale i pijanci govore istinu.
Deca i lude istinu gude.
Đe laž ruča, tu ne večera, a đe omrkne, tu ne svane.
Đe velika zvona zvone, onđe malo Boga mole.
Đe ti obećaju mnogo, malu torbu ponesi.
Iz jalove bi krave tele izmamio (kaže se za sposobne i lažove).
Reci, pa uteci.
Ko priznaj«, pola mu se prašta.
Lažovu se ni istina ne vjeruje.
Ni kuma kumi sve ne vjeruje.
Popu, lekaru i advokatu ne taji istine.
Posoli malo (kaže se onome ko preterano laže).
Prevari me u dva puta, ubio ga Bog! - a prevari i tre-ći put, ubio me Bog! (kada neko bude tri puta prevaren).
Preveo bi žedna preko vode (toliko je vešt u laganju i prevari).
Obećanje, ludom radovanje.
Svaka je šala polovina istine.
Spolja gladac a iznutra jadac (kada je što spolja lijepo a iznutra nevaljalo).
Seri, rđo, izgore luč! (kazala žena mužu koji nije smeo noću izaći napolje, nego ga ona izvela i svi-jetlila mu lučem, a on, čučeći i gledajući u mjesec, počeo da pevuši:
"Sjaj mjeseče, moj noćni putniče!
Costa ti sam s tobom putovao.
Prema tebi turske konje krao!")
U laži su kratke noge (neće daleko stići, uhvatiće ga).

[BLORG]

JEZIK


Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom. Bolje je svašta jesti nego svašta govoriti. Drž' jezik za zube, pa se ne boj, moj golube. Riječi treba mjeriti a ne brojati. Čovjek se veže za jezik, a vo za rogove. Što mi veliš, nek mi bude, što mi želiš, nek ti bude.
Što na um, to na drum (kaže se za plaha čovjeka koji ne misli šta he reći).
Što pređe preko deset zuba, znaće i sto ljudi.


KAVGA


Bježanova majka pjeva, a Stojanova plače. Bolje s mirom nego s čirom. Bolje je doći kasno na gozbu nego rano na kavgu. Bolje se s junakom biti (tući) nego s rđom ljubiti. Dva loša ubiše Miloša. Nokat u ledinu (bježi). Hvataj maglu (bježi).
Kada ideš vuku na čast, povedi psa sa sobom. Pala muha na međeda, međed i ne haje (kada slabić pokušava jakome napakostiti).
Ne tuče se šut sa rogatim (jer he loše proći). Udario tuk na luk (kada se jednaki sudare).


MUDROST-LUDOST


Ako nijesam kumovao, a ja sam kroz plot gledao.
Ako je neko lud. ne budi mu drug.
Ako slijepac slijepca vodi, obadva he u jamu pasti.
Bez muke nema nauke.
Bolje je dati vunu nego ovcu.
Bolje s mudrim plakati nego s ludim pjevati.
Brzi vrat lome, a spori kući stižu.
Budalu ujede i vezano pseto.
Gvožđe se kuje dok je vruće.
Da nije kršten, bi valjalo od njega meso jesti (lud je kao marvinče).
Daj rukama, tražićeš nogama.
Dva puta mjeri, a jednom sjeci.
Dok se muke ne namuči, pameti se ne nauči.
Dok se mudri namudrovaše, ludi se naživovaše.
Dok šutio, mudar bio; a čim stao govoriti, počeše ga ludom zvati (za mnoge koji ćute u društvu misli se da su mudri, a kad počnu da govore, onda se otkrije da su glupi).
Drvo se savija dok je mlado.
Ćelav se diči kapom a lud snagom.
Zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju.
I konj od sto dukata posrne (svako može pogriješiti).
I lud kući donosi.
Kada matori pas laje, vidi brzo šta je.
Kora su zmije ujedale, taj se i guštera plaši.
Koga svrbi, taj se češe.
Kada lisica drži pridiku, pripazi na svoje guske.
Kada hoćeš o Turčinu da govoriš, skini najpre kapu da vidiš da nije pod njom.
Ko je mnogo patio, dosta je zapamtio.
Koga su kurjaci ćerali, taj se i zečeva boji.
Ko naglo počne, naglo he i svršiti.
Ko se dima ne nadimi, taj se vatre ne nagreja.
Ko se sa tricama pomiješa, svinje he ga pojesti.
Lijepa riječ gvozdena vrata otvara.
Luda pamet, gotova pogibija.
Mokroj zemlji malo kiše treba.
Mudroj glavi dosta i jedno oko, a ludoj ne pomažu ni dva.
Najdalje je što je prošlo, a najbliže je što he doći.
Najprije skoči pa kaži hop.
Ne budi lava dok spava (ne uznimiravaj opasne ljude bez krajnje potrebe).
Ne valja ljećeti doklen krila ne porastu.
Ne da se ni opepeliti (kad neko neće ni da čuje za ono što mu se govori).
Ne daj ludaku štap, jer he ti razbiti glavu.
Ne diraj u osinjak, bićeš izujedan.
Ne zabadaj trn u zdravu nogu.
Ne kaži sve što znaš, ne čini sve što možeš, ne vjeruj sve što čuješ.
Ne uči baštovana kako se seju krastavci.
Ne kudi konja koga nisi jahao.
Nema vatre bez dima.
Ne pokazuj vuku put u šumu.
Ne plače slijep što nije lijep već što ne vidi bijeli svijet.
Niko ne zna šta nosi dan a šta noć.
Ničija svnjeća nije do zore gorela.
Novi kasapi pod rep kolju (kaže se za mlade ljude koji pošto-poto hoće da rade posao za koji nisu sposobni).
Od nevješta i ropa plače.
Pas lajs, vetar nosi.
Pasju grešku ovce plaćaju (pojede ih vuk). Po jutru se dan poznaje (ali često i omane). S kim te vide, s tim te i pišu.
S neba pa u rsbra (kada se što iznenada bez razloga reče iln učini).
S trbuhom za kruhom: Đe bolje, tu dulje. Svaka šteta uči čovjeka pameti.
Sindžir gvožđe muka je velika, Tamnica je gora od sindžira, A zla žena ropa od oboje. A zla pamet gora neg' sve troje.
Starpje je jutro od večera (kad se o nečemu uveče razgo-vara pa se ostavi "da prenoći" i da se ujutro donese odluka).
Slijepca za put i budalu za savjet ne valja pitati.
Stara koka masna čorba.
Traži vatre na lanjskom vatrištu (kada se očekuje nešto nemoguće).
Trči kao ždrebe pred rudu.
Teško ovci s vukom ratujući i pametnom luda slušajući.
Umiljato jagnje dvije majke sisa.
Upleo se kao pile u kučine (kaže se za šeprtlju koji se upetljao pa ne može da se otpetlja).
Čovek se uči dok je živ (pa umre glup).
Čovjek pokaže svoje pravo lice u tri slučaja: u bjesu, u bogatstvu i pijanstvu.
Čuvaj se žene brkate i ovce rogate,
Udovice mlade i starca bez brade.
Tuđa ruka svrab ne češe.
Što jedan lud zamrsi, sto mudrih ne mogu razmrsiti.
Šteta i ludima oči otvara.