BanjalukaOrg

NARODNO TUMAČENjE RAZNIH POJAVA

Ako se dve osobe istovremeno umivaju iz istog umivaonika, ili se brišu istim peškirom, znak je da he se posvađati. Kada se dve osobe različitog pola istovremeno sagnu da nešto podignu, pa se pri tome sudare glavama, može se očekivati da se zavole.

Ako se osobe istog pola sudare pri saginjanju, doći he između njih do svađe. A ako su već u svađi, znak je da he se uskoro pomiriti.

Kada se četiri osobe pri rastanku rukuju pa slučajno ruke ukrste, znak je da he doći do veselja (svad-ba, krštenje ili slično). Ako to učine pri sastanku, doći he do svađe ili razdora među njima.

Ako neko štuca, znak je da ga neko spominje. Prestaće da štuca čim pogodi ko ga spominje.
Ako dete štuca, prestaće ako ga nešto iznenada zapitaju: "Zašto si razbio čašu" ili sl.

Ako nekome "gore" obrazi ili uši, znak je da ga neko ogovara.

Ako nekome iskoči plik na jeziku, takođe je znak da ga neko ogovara - ili mu "Tetka mesi kolač".

Ako nekome zvoni desno uvo, dobiće dobre vesti; a zvoni li mu levo uvo, vesti he biti nepovoljne. Ako, pak, neko iz društva pogodi koje mu uvo zvoni, onda će taj dobiti dobre ili loše vesti; a ako ne pogodi, vesti he dobiti onaj kome uvo zvoni. Kome zvone oba uva odjednom, dobiće dobar glas iz blizine.
Kada nekoga svrbe obrve, znak je da će ra neko osramotiti.

Koga usne svrbe, ljubiće se.
Desno oko koga zasvrbi, taj he se radovati; a ako ga zasvrbi levo oko, plakaće.
Koga svrbe tabani, taj će putovati.
Ako ga svrbi nos, dobiće vest o nečijoj smrti. ako li ga, pak, nozdrve svrbe, biće pozvat u goste.

Ako nekoga jako svrbi nos, tako da mora da se počeše, znači da he se taj toga dana jako ljutiti na nekoga ili zbog nečega.
Desni dlan koga zasvrbi, taj he nekome davati novce.

Levi dlan koga zasvrbi, taj će novce primati.
Kada nekome izraste na oku čmičak, veruje se da je nešto ostao dužan nekoj trudnici.
Kada neko nešto kaže pa kihne, biće istina. ("Istina je!")

Ako neko pogleda na sat u trenutku kada se mala i velika skazaljka poklope, znak je da ga u tom trenutku neko spominje ili misli na njega.

Razbijeno ogledalo donosi nesreću. Zato ga ne treba upotrebljavati već što pre izbaciti iz kuće. Slučajno razbijeno kuhinjsko posuđe donosi sreću.

Kada u ruci pukne čaša, sluti na zlo; a kada ispadne iz ruke i razbije se, sluti na dobro.
Kada se vrata na kući sama otvaraju, doći će gosti.

Kada iskoči ugljen sa ognjišta, doći he takođe gost.

Drveno pokućstvo noću kada pucketa, neko he se od ukućana razboleti.

Kada sto u kući puca, sluti na smrt.
Ko noću čuje da neko kuca ili zvoni na njegova vrata, a on pogleda i vidi da nikoga nema, već mu se samo pričinilo, znak je da će ga snaći neka neprijatnost, a možda čak i zlo.
Kada sa zida padne slika ili neka druga stvar, znak je da toj kući preti neko zlo.
Rasklimatan sto u kući, znak je da u toj kući vlada žena; rasklimatane stolice označavaju da je muž gospodar kuće.

Kada vatra neće da gori ili drva pište. znak je da kuća ima neprijatelja.

Kada neko potpaljuje vatru pa mu se vatra "od prve" zapali, kaže se da mu se majka obradovala.

Ko ujutru ustane iz postelje pa stane na levu nogu, celoga dana ništa mu neće poći za rukom. ("ustao je na levu nogu!")

Koga na početku dana počnu da prate "maleri". tome he celoga dana ići sve naopako.

Kada se nekome dese dve štete, veruje se da he ga snaći i treća.

Negde, opet, veruju "da treći put Bog pomaže", ili "treća - cpeha".

Neki, opet, kažu: "Bog tri puta pomaže."
Ako u kući ima bolesnika pa se svima ukućanima drema i zeva, znači da he taj bolesnik umreti.

Kada majstor koji gradi kuću, hoće da napakosti domaćinu i da mu "baksuzira" kuću on jedan stub (dovratnik) okrene naopako, to jest, naopako od onoga kako je drvo raslo, ili sa kućnjeg slemena baci svrdlo. Zato domaćin postupa lepo sa majstorima sve dok ne postave dovratnike i ne pokriju krov.

Kada neko ide iz stare u novu kuću, ne valja da ponese metlu i vatru. Novu kuću najbolje je naseliti kada je pun mesec.

"Pomakni se sa tog mesta" ili "pregrizao jezik da Bog da" - kaže se onome koji saopšti da he se nešto neprijatno desiti.

Kada neko dođe nekome u kuću i počne da priča da je neko umro, domaćin mu podvikne: "Dosta o tome, kod nas nema nikoga za umiranje."
Kada neko dođe nekom u kratku posetu, treba da sedne da bi ukućani, naročito deca ako ih ima, mogli bolje da spavaju ili da domaćinu "sednu svatovi". Ko prvi put spava u novom stanu ili tuđem krevetu. treba da zapamti šta je snivao, jer he mu se snovi obistini-ti. Kome se gost u kući proteže, neka ga odmah otera napolje, jer je taj bacio oko na neko žensko čeljade u kući, ili mu se kaže kao i psu: "Iza vrata!"

Ako neko nekome sedne iza leđa, taj će mu i na
onom svetu sedeti na grbači.

Kad se mužu odreši obuća, znak je da mu je žena neverna i obratno: ako se ženi odreši obuća na putu, muž je vara.

Ko stavi obuću na sto na kome se jede, bolest he mu doći u kuću.

Za pozajmljeni lek ne treba se zahvaljivati, jer lek neće imati dejstva.

Makaze - škare - nožice ako ispadnu iz ruku i zabodu se u pod ili zemlju, znak je da he u kući izbiti svađa.

Kome nož ispadne i zabode se u pod ili zemlju, prevariće ga ljubljena osoba.
Na kome se nešto šije, ušiva, krpi, taj treba za sve vreme da ćuti, jer će ga uhvatiti u krađi ili laži. No, da ga ne bi uhvatili, treba pod jezik da stavi parče konca ili slame.

Prilikom vraćanja posuđene igle ne treba za-hvaljivati vlasniku već ga malo bocnuti iglom; ako se to ne učini, doći he do svađe.

Kome se prilikom šivenja zamrsi konac, taj he dobiti mali poklon.

Ko se prilikom branja ruža ubode na njen trn, znak je da mu je ljubav verna.

Kada se deca igraju po ulicama kao vojnici, sluti na vojnu i pomor.

Kada neko preživi smrtnu opasnost u kojoj se nalazio, veruje se "da ga smrt neće" i da he taj posle toga dugo živeti.

Broj 13 dobrim, blagorodnim i humanim osobama donosi sreću a zlim, zavidnim i pokvarenima donosi nesreću i neprijatnosti.
Detelinu sa četiri lista ko nađe, neka je otkine noktima ili zubima i nosi uza se, pa će ga pratiti cpeha. Više cpehe donosi ona detelina koja se slučajno nađe od one koja se traži.

Ako na posejanoj njivi ne iznikne jedan deo, i ako je sve posejano, sluti na nečiju smrt iz kuće.

Žito treba sejati dok je pun mesec da bi klasje bilo puno i jedro.

Iz kuće iz koje je neko umro, ne treba uzimati seme za godinu dana.

Ko ide da seje konoplju, usput da ćuti da ptice ne bi čeprkale po posejanoj njivi.

Kupus ne valja saditi nedeljom, jer he ga pojesti štetočine.

Orah smeju da sade samo odrasli, jer po narodnom verovanju onaj ko ga posadi, umreće kada orah dostigne debljinu njegovog vrata.

Ponegde, opet, kažu da he taj umreti kada orah dostigne debljinu njegovog struka. To je već mnogo povoljnije.

Kupina je đavolje grožđe, pa je ne treba okusiti pre nego što se okusi grožđe.

Bosiljak je sveta biljka i treba svaka kuća da je sadi, neguje i preko cele godine treba ga imati u kući.

"NE VALjA SE" - "VALjA SE"

Mnoga ukorenjena verovanja i običaje naš narod ne ume da objasni, ali ih se ipak pridržava sa jednos-tavnim objašnjenje^m da se tako "valja" ili "ne valja". Mi smo ovde prikupili veliki broj tih verovanja i običaja za koje narod kaže "ne valja se". Evo ih:

Ne valja se neumiven ujutru ložiti vatru.

Ne valja se uz vatru zviždati, jer se skupljaju đavoli.

Ne valja se u kući zviždati, jer se skupljaju miševi.

Ne valja se duge od starog bureta stavljati na vatru.

Ne valja se nokte seći i bacati u vatru.

Ne valja se umivati iz stočnog valova.

Ne valja se neumiven ujutru nazvati nekome boga ili ga pozdraviti. Ako se već to mora učiniti, neu-miveni otpozdravi i kaže: "Dobro jutro, nisam se
umio."

Ne valja se posle leganja živine i svinja davati ma šta na zajam iz kuće.

Ne valja se iz nenačete vreće ili bilo kakve druge posude davati na zajam, jer he kuću terati "maleri".


Ne valja se prata rublje u utorak i mladi petak, jer he boleti ruke.


Ne valja se ići gologlav, jer će ti neko umreti.


Ne valja se iz kuće davati vatru sa ognjišta posle sunčeva zalaska.


Ne valja se seme ili mladu stoku i živinu davati ženinoj familiji - tazbini, jer žena može ostati bez poroda.


Ne valja se naslanjati na kućni dovratnik, sedeti na ognjištu, kućnom pragu i stolu, jer to sluti na sirotinju.


Ne valja se metlom tući decu, niti dodirivati metlom, jer neće da rastu. Ako bi se to slučajno desilo, treba pljunuti na metlu.


Ne valja se da žensko kada nešto plete ostavi iglu nezavršenu, jer he ostati pre vremena udovica.


Ne valja se momka i devojku udarati metlom, oklagijom ili varjačom, jer he se teško udati, odnosno oženiti.


Ne valja se žensko da grebe po šerpama, jer he joj pokisnuti svatovi.


Ne valja se udata žena da kolje petla ili kakvu drugu mušku živinu, jer može ostati udovica.


Ne valja se ići u goste praznih ruku, naročito ako u kući kuda se odlazi ima dece. Ako ništa drugo, treba odneti voća, slatkiša, ili kakvu bilo "miloštu".


Ne valja se pustiti gosta iz kuće a ništa mu ne dati da ponese.


Ne valja se vršiti nužda ispod voća, jer je grehota, pošto voćka hrani čoveka.


Ne valja se uveče ostaviti otvorene makaze u kući, jer će dušmani da kidišu na tu kuću i da je ogovaraju.


Ne valja se uveče izbacivati đubre niti ići na bunjište, jer može da se naiđe na "nečiste sile".


Ne valja se noću odazivati na sumnjiv glas niti okretati, već treba reći: "Vuk ti na put, bele te kobile popišale".

Ne valja se uveče uzimati jaja iz gnezda.


Ne valja se gaće pod glavu pri spavanju stavljati, jer se mnogo sanja.


Ne valja se u petak krečiti kuću, jer će stenice da se legu.


Ne valja se sedeti na tezgi u radnji, jer he tu radnju "pratiti maleri".


Ne valja se jesti a ne prekrstiti se pre početka.


OBIČAJI I VEROVANjA SA JELOM I PIĆEM


Kada jede, čovek treba da se prekrsti; a ako to ne učini, đavo sa njim nevidljivo jede i pije.


Kada neko prvi put u godini okusi neko novo voće ili jelo, treba da se povuče za uvo, pucne usnama i kaže: "Novo voće u staru guzu"; ili: "Na mene vodica, na dušmana groznica, na Turčina boleština"; ili: "Na život i na zdravlje".


Kada neko jede stojeći pored stola, kaže se da daje kurvama za dušu.


Ako se neko u gostima za vreme jela zagrcne, znak je da ga neko kod njegove kuće potkrada.


Ko se pri jelu slučajno ugrize za jezik ili usnu, znak je da ga je neko prevario ili slagao.


Ako neko posle jela ostavi parče hleba, kaže se da toliko ne valja koliko mu je parče ostalo, ili da mu je neko gladan.


Kome pri jelu upadne parče hleba u tanjir, taj he dobiti goste. Što je parče manje, to he i gost biti manji i beznačajniji i obratno.
Kada neko uzme tuđi zalogaj hleba za vreme jela, a ima svoj komad pored sebe, znak je da mu je neko gladan.


Isto tako kada nekom ispadne zalogaj iz usta, znak je da mu je neko od njegovih bližih gladan.


Kada pogača prilikom pečenja pukne po sredini, doći će gosti.


Slučajno prosutu so po stolu treba skupiti nožem, u protivnom doći će do svađe u kući.

Najzdravija je voda koja izvire u bukovoj šumi ili blizu nje.


Voda kada pređe preko devet kamenova, po narod-nom verovanju, dobra je za piće.


Ako se neko odmah posle jela protegne, sve što je pojeo dao je đavolu.



"NE VALjA SE" - "VALjA SE" U VEZI SA JELOM I PIĆEM


Ne valja se jesti za stolom pod kapom, jer se daje đavolu.


Ne valja se sedeti na uglu stola za vreme jela, jer taj koji sedi, neće se moći oženiti odnosno udati.


Ne valja se uzimati drugome zalogaj za vreme jela, jer he se te dve osobe posvađati.


Ne valja se deci davati mozak da jedu, jer će biti zaboravna, a ženskoj deci uz to znojiće se i ruke kada rade ženske radove.


Ne valja se srce stoke deliti na više njih, već treba jedan da ga pojede, jer će stoka da se rastura.


Ne valja se nekome dodavati piće preko ruke, jer će toga snaći neko zlo.


Ne valja se vino sipati levom rukom već samo desnom.


Ne valja se mrvice sa stola bacati na bunjište. već treba dati živini i pticama.


Ne valja se hleb na stolu držati naopako.


Ne valja se biti lakom ni na jelo ni na ma nrra drugo, jer to sluti na veliko zlo pa i smrt.


Ne valja se golom rukom čistiti mrve sa stola niti po mrvama gaziti, jer sluti na sirotinju.


Ne valja se hleb seći od sebe, već samo ka sebi.


Ne valja se jesti trešnje pre Spasovdana ni jabuke pre Petrovdana i grožđe pre Preobraženja.


Valja se hleb prekrstiti nožem po donjoj kori pre nego što se načne.


Valja se stolicu posle jela pomeriti malo da ne ostane na istom mestu.


Kad se pohvali nečije zdravlje ili, obično, beb: valja se kucnuti u drvo i pljunuti da "ne bude uroka